Pored fizičkog tela postoje još tri koje nazivamo mentalno, emocionalno i duhovno.

Mentalno telo

Sigurni smo da ste do sada čuli za izraz “Manifestacija”, ali ono što verovatno ne znate jeste da je svako od nas master manifestor i to 24/7. Kako to?

Misao je najtananiji oblik energije, koji kada se dopuni emocijom dobija svoje usmerenje odnosno nameru. Kako onaj naš hrčak u umu stalno trčkara u svom kolutu, tako se u nama dnevno stvore i pokrenu brojne misli, samim time manifestujemo i ono što svesno želimo i ono što ne osvestimo. Jedan od osnovnih izazova hrčka jeste da osvesti negativan “self talk”. To su oni tihi glasovi koji nam govore da nešto ne možemo, da nikada nije dovoljno dobro i da mi nismo dovoljno dobri da bi nešto dobili.

Postavite tog unutrašnjeg osuđivača ispred sebe, zamislite ga kao karikaturu iz crtanog filma, dajte mu neki smešan naziv, i kada god ga čujete, umirite ga svojom hrabrošću, objasnite mu - tom delu sebe - da ste zajedno bezbedni i da imate svo znanje koje vam je potrebno, ali i da ćete putem naučiti sve što vam je trenutno nepoznato. Taj glas se najčešće aktivira kada se bojimo da ne pogrešimo, i situaciju i sebe doživljavamo preozbiljno te humorom priđite ovom delu sebe i opustite ga uverenjem da Vi to možete.

Emocionalno telo

Koliko teže tvoje brige, razočarenja, zameranja i sumnje?

Još jedan način da “smršamo” jeste da otpustimo ono što nam više ne služi. Emocije, doživljaji i isustva su naša primarna hrana. Kojim emocijama se hranite, kako vam ide njihovo varenje, a kako otpuštanje? Koja iskustva vam se ponavljaju, pa bi da prestanete da ih servirate sebi?

Kako bi znali da smo neku situaciju, emociju do kraja obradili, neophodno je da prođemo 4 faze :

1. Prihvatanje onoga što se dešava
2. Razumevanje zašto se to dešava
3. Da oprostimo sebi i drugima koji su na bilo koji nacin doprineli nastanku određene situcije
4. Zahvalnost na naučenim lekcijama i životnom iskustvu.

Emocija i stanje zahvalnosti imaju transformativnu moć u svakoj situaciji i prema svakoj emociji koju proživljavamo a koju doživljavamo negativnom. Ona predstvalja višnju koja dođe posle šlaga na torti. Kako dolazimo do zahvalnosti, zapravo kako da dodjemo do bilo koje emocije i osećaja koje karakterišemo “pozitivnim”? Tako što ih rađamo. Emocija se rađa i stvara, i kapacitet za emociju se razvija vežbom. Krenemo od malih stvari i potražimo zahvalnost u svakom danu, u onim jednostavim, potom onim stvarima koje podrazumevamo poput hrane, vode, toplog tuša i udobnog kreveta, zahvalnosti sebi na upornosti i trudu.

Kako bi započeli svoju ličnu emocionalnu teretanu predlažemo Vam da isprobate Zdravi Hedonista “Dnevnik Zahvalnosti” ili program “Emocionalni Detoks”, a u samostalnoj režiji uvek možete da uzmete dve tegle : jednu u koju ćete ubacivati papiriće na kojima ispišete ono na čemu ste zahvalni, a drugu posvetite onome što želite da otpustite. Verujte nam na reč : pisanje emocija radi.

Duhovno telo

Sigurno steviše puta čuli rečenicu ‘energija je sve’ i da je sve medjusobno povezano. Možda čak i verujete u to. Ali da li ste to iskusili?

Velika je razlika izmedju intelektualnog shvatanja nečega I dubokog, intuitivnog znanja koje potice iz direktnog iskustva. Jačanje intuicije i intutivnog unutrašnjeg vođstva nas otvara za poverenje prema životu i prema nama samima. Kako da znamo da je to prava inuticija a ne puka želja?

Intuicija nas cini da se osecamo nekako čudno. To je onaj osecaj kada vidite nekog i znate “ja moram ovu osobu da upoznam” a ne znate zašto. Inuticija dolazi sa paketom hrabrosti koja nam je neophodna da bi je zapravo poslušali. I kada počnemo da je slušamo i praktikujemo počinjemo da doživljavamo nešto što nazivamo “sinhronicitetima” - to su oni momenti kada imamo osecaj da se citav univerzum udruzi kako bi nas podrzao u nasoj nameri. Dok sa fantazijom nemamo tu bateriju i nemamo tu pomoć već sve što dobijamo jesu zatvorena vrata ili nam se vrata i prozori zalupe ispred nosa ili po nosu. Prava intuicija nam otvara vrata za nasu autenticnost i autenticnost nase duse.

Pravi izazov je nauciti razaznati taj osecaj u stomaku i razdvojiti ga od senzacija koje nam daju nasi strahovi fantazije. Ako vas interesuje dozivljavanje takvog iskustva, predlazemo vam da pogledate ponudu programa naše škole meditacije.

Fizičko telo

Sva naša tela su usko povezana i uvezana, a fizičko telo je jedino koje zapravo možemo opipati i videti u fizičkoj, materijalnoj realnosti. Ono reaguje poslednje kada ne slušamo ili ne čujemo naša ostala tri tela. Najčešće ga zanemarujemo, a najteže se oporavlja.
Dobar san, kvalitetan odmor, ishrana, hidratacija, konstruktivan rad, kretanje ili treninzi su hrana za naše telo. Međutim najbrži efekat na oporavak i stabilizaciju tela kada smo pod stresom ima naše disanje.

Nacin kako disemo postaje informacija nasem telu. U svakoj svakoj stresnoj situacji bila ona emocionalne ili fizicke prirode vase disanje ce se nesveno promeniti - postace plice, brze, vise ćete disati plucima manje dijafragmom (stomakom).Takvo disanje krece da salje signale telu kao da smo u opasnosti. Ovakvo disanje samo po sebi nastavlja da govori nasem tel i umu da je stres tu, da je opasnost tu jer telo ne razlikuje fizicku ugrozenost emocionalne. Samim time disanje moze da prolongira stanje stresa ili jednostavno svesnom kontrolom disanja da zaustavi ovakav odgovor tela na stres i započne odbranu.

Dakle ono sto uvek mozemo da uradimo jeste da obratimo paznju na disanje - da ga svesno umirimo. Dubokim disanjem iz stomaka saljemo signale i informacije telu i umu da smo bezbedni jer tek iz mira mozemo poceti aktivno da uticemo na situaciju na najbolji moguci nacin za sve ukljucene. Svesno disanje odmah pocinje da menja nasu fiziologiju i samim time nam pomaze u borbi protiv stresa, te Vam predlažemo da isprobate neke od tehnika svesnog disanja.